O Ummete, i mi smo TVOJA djeca!
O Ummete, i mi smo TVOJA djeca!
Naši glasovi su nejaki, iznemogli od poziva za pomoć;
Možda ih ne čujete od detonacija granata i pucnjave koja je postala naša svakodnevnica;
Možda nemate vremena da gledate naše patnje i boli;
Možda ste se umorili gledajući kako svakog dana i noći gine sve više i više moje male braće i sestara...
O Allahu, zato podižem svoje iznemogle ručice Tebi, Ti me čuješ, Ti me vidiš!
O Allahu, mi nemamo više ni očeva ni majki da se brinu o nama, ali se nadamo da u ovom Ummetu ima još onih koji nas smatraju svojom djecom;
Pa Te molim, o Allahu, podsjeti ih na nas;
Možda među njima ima još onih čija će srca zadrhtati kad vide naše suze bola;
Možda će neko od njih doći da nas izbavi iz ovog grada, iz ovog pakla u kom vidimo samo krv oko sebe, čujemo samo jauke i plač...
O muslimani, i mi smo VAŠA djeca!
Koliko nas još treba da bude ubijeno prije nego se Ummet odazove?!
