bra sida för nybörjare och människor som är nyfikna om Islam
Ko su stranci?
Da li čitate horoskop?
Ako pogledamo muslimane današnjice, vidjet ćemo da više vjeruju gatarima i prorocima nego što vjeruju u Allahovu Objavu, čvršće vjeruju onome što pročitaju u horoskopu nego što vjeruju u hadise koji su zabilježili Buharija i Muslim. Umjesto da čitaju Allahove riječi (Kur’an) i Poslanikove hadise, njima je ljepše da troše vlastito vrijeme čitajući horoskop iz “znatiželje”.
Vjerovanje u astrologiju i čitanje horoskopa u suprotnosti je sa duhom islama. U suštini, sve ovo su pokušaji da se izbjegne vjerovanje u kader (sudbinu). Oni koji žive u neznanju, misle da mogu nešto promijeniti ako, navodno, znaju šta će im se desiti, i da na taj način mogu izbjeći loše stvari i osigurati za sebe dobre stvari.
Allah, dž.š., je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, rekao da kaže:
“ Reci: ‘Ja ne mogu ni samome sebi neku korist pribaviti, ni od sebe kakvu štetu otkloniti; biva onako kako Allah hoće. A da znam pronicati u tajne, stekao bih mnoga dobra, a zlo bi bilo daleko od mene; ja samo donosim opomene i radosne vijesti ljudima koji vjeruju.” (El-Araf, 188)
Sve što se odnosi na astrologiju u potpunosti je zabranjeno: posjeta astrologu, slušanje onoga šta govori, kupovanje knjiga o astrologiji ili čitanje horoskopa. S obzirom da se astrologija obično koristi za proricanje budućnosti, ljudi koji se bave astrologijom smatraju se proricateljima sudbine. Samim tim, čovjek koji se bavi astrologijom okarakterisan je sljedećim hadisom našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Svaki čovjek koji ode gataru i pita ga o nečemu, njegov namaz neće biti primljen četrdeset dana i noći.” (Muslim)
Kazna spomenuta u ovom hadisu odnosi se na odlazak i razgovor sa gatarom ili astrologom, čak i ako osoba sumnja u izjave astrologa i također se pod ovim odlaskom podrazumijeva i čitanje horoskopa.
Mnogo je fetvi (pravnih odgovora) islamskih učenjaka današnjice u kojima su spomenuli da čitanje horoskopa potpada pod pojam odlaska gatarima, da nas Allah sačuva od toga.
Međutim, ako osoba povjeruje u kazivanje svog horoskopa, bilo da je to rekao astrolog ili da je napisano u knjigama o astrologiji, odmah ulazi u kufr (nevjerovanje), kao što i sam Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Onaj ko ode ili se približi proricateljima sudbine i povjeruje u ono što im on kaže, ne vjeruje u ono što je objavljeno Muhammedu. ” (Sunen Ebu Davud)
Ovaj hadis se odnosi na proricatelje sudbine, ali se odnosi i na astrologe, jer obojica proriču budućnost. Ono što govore astrolog i proricatelj sudbine u suprotnosti je sa tevhidom (monoteizmom). Astrolozi smatraju da su ličnosti ljudi određene zvijezdama i da je sva njihova budućnost zapisana u zvijezdama i istovremeno tvrde da su u mogućnosti da čitaju o znanju nevidljivog u već stvorenim oblicima.
U pogledu ovog pitanja stav islama jeste da budućnost i gajb ne poznaje niko osim Uzvišenog Allaha i da se zagovaranje poznavanja gajba (nevidljivog svijeta) smatra nevjerstvom.
Allah, dž.š., kaže:
“ U Njega su ključevi svih tajni, samo ih On zna, i On jedini zna šta je na kopnu, a šta je u moru, i nijedan list ne otpadne a da On za nj ne zna; i nema zrna u tminama Zemlje niti ičega svježeg niti ičega suhog, ničega što nije u jasnoj Knjizi.” (El-En’am, 59 )
“ Niko, osim Allaha, ni na nebu ni na Zemlji, ne zna što će se dogoditi; i oni ne znaju kada će oživljeni biti.” (En-Neml, 65 )
Šejh Ibn Usejmin, rahimehullah, kazao je: “Ko ode vračaru ili gataru, jedan je od tri osobe:
a- Ako ode i pita ga, a ne povjeruje u ono što mu je kazao – njegov namaz se ne prima četrdeset dana (normalno obavezan je da klanja u tom periodu). Kazao je Allahov Poslanik: 'Ko ode vračaru i upita ga, njegov namaz se ne prima četrdeset dana.' (Muslim)
b- Ako ode i povjeruje u ono što je kazao – taj je porekao ono što je objavljeno Muhammedu, alejhis-selam. Kazao je Allahov Poslanik: 'Ko ode vračaru ili gataru i povjeruje u ono što govori, zanijekao je ono što je objavljeno Muhammedu.' (Hakim, a vjerodostojnim ga je ocijenio šejh Albani)
c- Da ode vračaru kako bi ga provjerio, da bi ljudima pojasnio njegove zablude – to je dozvoljeno onima koji su učeni i sigurni da time neće biti zavedeni.”
Šejh Muhammed Salih Munedždžid upitan je o astrologiji, horoskopu i predviđanju sudbine, te je rekao: “…Astrologija, horoskop i predviđanje sudbine džahilijetske su stvari koje je islam oštro osudio i okarakterisao ih kao širk (pripisivanje sudruga Uzvišenom Allahu). Razlog takvog stava o ovom pitanju jeste smatranje da neko drugi osim Allaha, dž.š., može nauditi ili donijeti kakvo dobro, zatim ukazivanje zavisnosti i ljubavi prema nekom mizernom stvorenju, a ne prema Allahu, dž.š., te vjerovanje u lažne tvrdnje vračara i sihirbaza da znaju događaje koji će se dogoditi u budućnosti, kako bi na taj način opljačkali ljude i iskvarili njihovo vjerovanje. Potvrdu za navedeno imamo u riječima Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje prenosi Ibn Abbas, radijallahu anhu: “Ko nauči nešto iz astrologije, već je ušao u vode bavljenja sihrom, uz stanovito dodavanje drugih stvari.” (Hadis prenosi Ebu Davud u svom Sunenu sa pouzdanim lancem prenosilaca) U drugom hadisu koji prenosi Imran b. Husejn, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Ne pripada nama onaj ko određene pojave bude uzimao kao loše predznake i zloslutnje, ili kome se to bude činilo; niti onaj ko bude vračao ili mu se vračalo; niti onaj ko se bude bavio sihrom ili bude tražio da se drugima čini.” (Hadis prenosi Bezzar sa dobrim lancem prenosilaca) Ko bude tvrdio da poznaje nešto što će se dogoditi u bližoj ili daljoj budućnosti, potpada pod kategoriju vračara, direktno ili indirektno. Allah, dž.š., je samo za Sebe uzeo znanje onoga što se treba dogoditi u budućnosti. Uzvišeni Allah kaže: “Reci: ‘Niko, osim Allaha, ni na nebu ni na Zemlji, ne zna što će se dogoditi...’” (En-Neml, 65)
Svima onima koji se bave ovom vrstom djelatnosti savjetujem da se iskreno pokaju Uzvišenom Allahu i da zatraže oprost za učinjene grijehe, zatim, da se potpuno oslone na Allaha, dž.š., u svim pitanjima uz prihvatanje uzročno-posljedičnih faktora. Treba potpuno da napuste ove džahilijetske stvari i da budu što dalje od njih, te da ne dolaze u dodir sa ljudima koji se time bave i da ni u kom slučaju ne vjeruju u ono što pričaju. Tako će na najbolji način iskazati svoju poslušnost Uzvišenom Allahu i Njegovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i sačuvati svoju vjeru i svoj iman.” (Preneseno iz djela: Medžmu’u fetava, šejh Abdul-Aziz, 123/2; i Odgovori o islamskom vjerovanju – Muhammed Salih Munedždžid, str. 26)
Dragi brate i cijenjena sestro, čuvajte se potvrde onoga što govore sihirbazi i astrolozi koji tvrde da znaju nevidljivi svijet, koji stavljaju horoskope u novine i časopise u kojima govore o sreći i nesreći. Potvrditi nešto od toga je širk (pripisivanje Allahu sudruga), jer znanje o nevidljivom svijetu pripada samo Allahu. Iskreni muslimani su obavezni da se ne približavaju ovim stvarima. Musliman koji vjeruje u Allaha, ne pita drugog muslimana šta je u horoskopu, niti čita horoskop, niti sluša o tome. Svaki musliman koji dozvoli da mu riječi astrologa promijene način življenja, treba da zatraži oprost od Allaha, dž.š., i da obnovi svoj iman.
"VARFÖR BLEV JAG MUSLIM" TALARE: JACOB
http://www.youtube.com/watch?v=6veFylWh68o&feature=related
OBS!!! Titta alla delar VARFÖR BLEV JAG MUSLIM TALARE: JACOB
Den troendes prövningar
Fråga: Varför tynger Allāh de troende som strävar i dyrkan med sjukdomar och prövningar, medan de olydiga njuter av livets goda?
Svar: Det finns två olika aspekter i denna fråga: Den första är ett ogillande och den andra är för att söka råd. Ogillandet som uttrycks visar på frågeställarens okunskap. Allāhs visdom är för stor för att den mänskliga uppfattningsförmågan skall kunna greppa den. Han den Allsmäktige säger:
”De frågar dig om ingivelsens ande. Säg: 'Ingivelsens ande hör till det som är min Herre förbehållet – av [all] kunskap har bara en obetydlig del fallit på er [lott].” [Koranen 17:85]
Så denna ande, som finns i våra kroppar och som är livets essens, vi känner inte till vad det är och vetenskapsmän, filosofer och teologer har gjort fåfänga försök att definiera och beskriva den. Om vi då inte förstår något om denna ande, den skapelse som är oss närmst, utom att den har beskrivits för oss i Koranen och profetens – över honom vare Allāhs frid och välsignelser – sunnah, hur skall vi då förvänta oss att vi skall kunna förstå visdomen i detta [den troendes prövningar]? Allāh den Allsmäktige är visare, större, kraftfullare och förmögnare; därför måste vi acceptera Hans dekret med fullständigt acceptans, både det som Han tillåter inträffa utan att kräva Hans gillande, och de som händer med Hans gillande och godkännande. Detta beror på att vi inte har förmåga att förstå designen och syftet bakom visdomen hos Honom den Allsmäktige. Det som vi måste säga här är: ”Allāh vet bäst, Han är visare, mer förmögen och större.”
Den andra aspekten är en fråga om vägledning som svar på denna fråga: Den troende prövas och prövningen från Allāh, som prövar honom genom skada, har två syften. Det är en prövning av ens tro – är den stadig eller ostadig. Den sanna troende accepterar och förstår Allāhs beslut och vilja. Denne hoppas på att belönas för det och det blir då lätt för denne. Det har sagts att en troende kvinna ådrog sig en fingerskada, men hon kände ingen smärta och hon visade heller inte några tecken på bryderi. Hon tillfrågades om detta och sade: ”Belönings sötma fick mig att glömma smärtans bitterhet.” Den troende hoppas på belöningar från Allāh den Upphöjde och underkastar sig med total övertygelse. Detta är ett syfte; när det gäller det andra, sannerligen, Allāh prisar de som tålmodigt uthärdar med stort samtycke och Han informerar dem om att Han är med dem och Han ger dem räkenskap utan någon redogörelse. Tålamod är en hög rang som ingen kan nå utom de som prövas i frågor där de behöver visa tålamodighet och uthållighet. Om man gör så, då uppnår man denna höga grad där det finns stora belöningar. Därutav gör Allāhs prövningar av den troende, genom det som skadar, det möjligt för denne att uppnå de tålmodigas grad. Detta är anledningen till att profeten – som var den bäste i människosläktet i tro, fromhet och fruktan av Allāh – led av sjukdomar för två och det var extremt svårt för honom när dödens plågor kom. Detta var för att han skulle kunna nå perfektion i tålamod; och sannerligen var han den mest tålmodige av de tålmodiga. Här kan du då se visdomen i att Allāh prövar de troende med dessa svårigheter. När Han ger de olydiga – syndarna, de sedeslösa och de icke-troende – välbefinnande och levebröd i överflöd, då är detta en lockelse in i förstörelse från Allāh den Upphöjde för dem. Profeten – över honom vare Allāhs frid och välsignelser – har sagt: ”Denna världen är ett fängelse för den troende och ett Paradis för den icke-troende.” [Muslim 2956]
De får goda ting som en förtida kompensation för deras goda i detta livet, men på Återuppståndelsens Dag tar de emot deras rätta belöning. Allāh den Upphöjde säger:
”Och den Dag då förnekarna av sanningen förs fram inför Elden [skall Vi säga till dem:] 'Ni har förslösat det goda som livet erbjöd er och njutit det [utan en tanke på evigheten]; i dag drabbar er straffet med skam och vanära därför att ni uppträdde med högmod på jorden utan fog och därför att ni ständigt trotsade [Våra befallningar].” [Koranen 46:20]
I korthet: Denna världen är för de icke-troende, som de lockas in i undergång genom. När de lämnar detta livet, som de är välsignade i, för det nästa finner de bestraffning – vi söker skydd hos Allāh från detta. Straffet kommer att vara värre för dem då de där finner lidande utöver att de kommer att lida av förlusten av de saker som var dem kära i detta livet – dess välsignelser och luxuösa levande. Detta är ett tredje syfte som vi kan lägga till de två ovan nämnda, om de plågor och sjukdomar som de troende uthärdar, denne lämnar denna världen till förmån för en godhetens viloplats. Denne går från en plågad situation till en med bekvämlighet och dennes lycka över njutningen som har skänkts honom kommer att fördubblas. Denne har ju funnit bekvämlighet i stället för den smärta och svårighet som denne tidigare lidit av.
Profet Muhammads (saw) avskedstal som han höll under det som skulle bli hans sista pilgrimsfärd:
Ni kommer snart att stå inför er Herre och Han kommer att låta er stå till svars för era gärningar Akta er för att gå vilse och börja döda varandra efter det att jag är borta.
Var uppmärksamma på att jag har bekämpat alla sedvänjor och traditioner som strider mot islam. Alla blodsfejder är fullständigt utplånade. På grund av detta efterskänker jag nu allt som är skyldigt någon av mina familjemedlemmar. Riba (ränta) har blivit olaglig och är ej längre tillåtet. Jag efterskänker härmed all form av ränta för någon av mina familjemedlemmars räkning; till exempel all ränta för min farbror, Abbas bin Abdul Muttalib efterskänks härmed i sin helhet.
Var alltid uppmärksamma på den plikt som ni är skyldiga Gud när det gäller era fruar. Ni har gift er med dem i Guds namn och ni har låtit dem komma till er i enlighet med Guds ord. Så kom ihåg ert förbund. De är skyldiga er trofasthet, ni har rätt att varligt och förstående tillrätta visa dem för deras försumlighet. Ni är skyldiga att försörja dem. När det gäller de som är under ert beskydd, se till att ni föder dem med den mat ni själv äter; och klär dem med det som ni klär er. Om de begår ett fel som ni ej kan förlåta, skilj er från dem, för de är Herrens tjänare och de skall inte plågas.
Gud har gjort er till bröder, så var ej oeniga. En arab är inte bättre än en icke-arab, ej heller är en icke-arab bättre än en arab; ej heller är en vit bättre än en svart eller en svart bättre än en vit.
Jag lämnar något hos er som, om ni håller fast vid det, kommer att skydda er från all villfarelse, och det är Guds Bok.
Det kommer ingen ny profet efter mig, ej heller någon ny lag. Dyrka er Herre, utför bön, fasta under Ramadan, betala Zakat med glädje, genomför vallfärden till Guds Hus, och lyd de styrande bland er; Gud kommer att ta emot er i Sitt Paradis. På Domens Dag kommer ni också att tillfrågas angående mig. Säg mig nu, vad ni kommer att svara?
Folket svarade med oerhörd kraft: 'Vi vittnar om att du har delgivit oss alla Guds befallningar.' Då pekade Profet Muhammad () med sitt finger mot himlen och sedan mot folket och sade: 'Hör, oh Gud!' Folket fortsatte: 'Du har tillfullo uppfyllt dina skyldigheter som en Profet och Budbärare.'
Profeten (saw) sade: 'Vittna om detta, oh Gud!'
Folket fortsatte en tredje gång: 'Du har klargjort för oss det som är rätt och det som är fel.' Åter sade då Profeten Muhammed (saw): 'Hör, oh Herre!.'
Efter detta kom den sista uppenbarelsen till vår älskade Profet Muhammad (saw):
- "Idag har Jag fullkomnat er religion åt er, gjort min Nåd fullkomnad och funnit för gott att ge er Islam som religion."
(Koranen 5:5)
97 osobina koje muškarac voli kod svoje supruge!
1-da je njegova žena pokorna Allahu i Allahovom Poslaniku, alejhis-selam, i tajno i javno;
2-njegova žena čuva svoju čast i imetak svoga muža u njegovom odsustvu;
3-da ga žena razveseli kada je pogleda, što ona postiže svojom fizičkom, moralnom i intelektualnom ljepotom. Sve što više žena drži do svog izgleda, u tolikoj će mjeri biti privlačna svome mužu;
4-da žena ne izlazi iz kuće bez njegovog dopuštenja;
5-vidjeti svoju ženu stalno nasmijanu;
6-da mu je žena zahvalna na njegovom dobročinstvu;
7-da žena svoja prava i potrebe traži u odgovarajuće vrijeme i da prilikom toga koristiti nježne riječi koje muškarca ''bacaju s nogu'';
8-da je njegova žena lijepog ponašanja;
9-da njegova žena iz kuće izlazi propisno obučena;
10-kada njegova žena ne podiže glas na svoga muža kada sa njom vodi raspravu;
11-strpljivost svoje žene u neimaštini i zahvalnost Allahu kada se nađu u izobilju;
12-da ga žena podstiče na očuvanje rodbinskih veza i prijateljstva;
13-dobročinstvo svoje žene i njenu požrtvovanost u činjenju dobra drugima;
14-da mu je žena iskrena, a ne lažljivica;
15-kod svoje žene da odgaja djecu na pokornosti Allahu i Allahovom Poslaniku, alejhis-selam, i da ih odgaja da vole i poštuju svoga oca, te da ih ne podržava u onome što njen muž prezire;
16-da je njegova žena smirena i da se ne uzrujava;
17-da se njegova žena ne ismijava i ne izigrava sa ostalim ljudima;
18-da mu žena obara pogled kada izađe izvan kuće;
19-skromnost svoje žene koja je daleko od oholosti i hvalisanja;
20-skromnost svoje žene prema dunjaluku i njenu požrtvovanost ka ahiretu i susretu sa Allahom;
21-kod svoje žene čvrst oslonac na Allaha i u tajnosti i u javnosti, bez da se žalosti i gubi nadu u Allahovu milost;
22-da mu žena precizno izvršava sve farzove i vadžibe koje joj je Allah naredio;
23-da čuje od svoje žene kako je on muškarac njenih snova;
24-da njegova žena spozna da muž kod nje ima najveće pravo, veće od onoga koje ona ima kod njega;
25-da žena prizna svoje pogreške uz pojašnjenje razloga koji su uzrokovali grešku;
26-da mu žena stalno spominje Allaha i da joj stalno jezik bude vlažan od zikra;
27-da mu žena udovolji da imaju odnos onako kako on voli i na način koji želi, osim odnosa u analni otvor;
28-da žena svoje potrebe uskladi sa mogućnostima svoga muža bez pravljenja poteškoća svome muži i otežavanja svojim stalnim zahtjevima;
29-da se njegova žena ne zavarava svojom ljepotom, mladošću, znanjem i imetkom, jer sve je to prolazno;
30-pedantnost svoje žene u svakom pogledu;
31-pokornost svoje žene u stvarima koje u sebi ne sadrže nepokornost Allahu i Allahovom Poslaniku, alejhis-selam;
32-da mu ne prigovara zbog dobra koje mu učini ili poklona koji mu daruje;
33-da njegova žena posti dobrovoljni post samo uz njegovo odobrenje;
34-da u njegovu odsustvu u kuću pušta samo one osobe koje on dozvoli, jer ulazak u kuću ljudi koji nisu mahrem proizvodi kod ljudi sumnju;
35-da mu ne opisuje druge žene jer je to jedna od stvari koja predstavlja opasnost po brak.
36-stid kod svoje žene, jer stid uvijek donosi dobro;
37-da mu se žena odazove kada je pozove u postelju;
38-da žena ne traži razvod braka bez šerijatski opravdanog razloga, jer joj je to haram (zabranjeno);
39-da žena izvrši prvo njegove potrebe i naredbe, a zatim potrebe drugih, pa makar se radilo i o njenoj majci;
40-da mu žena ne otkriva osim u njegovoj kući;
41-kod svoje žene da ne oponaša ljude;
42-da podsjeti muža na dovu koja se uči prije odnosa, ako je on zaboravi;
43-da žena ne priča o njihovom intimnom životu i da drugim ženama opisuje intimne radnje;
44-da ga žena ne uznemirava;
45-da ga žena zavodi i da se igra sa njim. Allahov Poslanik, alejhis-selam, rekao je Džabiru, radijallahu anhu: ''Zašto nisi oženio djevicu pa da se igraš sa njom, a ona sa tobom'';
46-zajedničko kupanje sa ženom nakon odnosa. To je gest kojim se povećava ljubav među njima. Kaže Aiša, radijallahu anha: ''Kupala sam se zajedno sa Poslanikom, alejhis-selam iz jedne posude nakon odnosa, tako da su nam se ruke preplitale, govorila sam ostavi meni malo vode, a on je govorio ostavi ti meni malo vode'';
47-da njegova žena udjeljuje njegov imetak samo sa njegovim dopuštenjem;
48-da žena bude strpliva zbog nekog lošeg ponašanja te da se zadovolji onim dobrim osobinama koje posjeduje, jer ako je prvi razvede, možda nađe muža sa mnogo lošijim ponašanjem;
49-da njegova žena čuva svoje stidno mjesto osim od svoga muža;
50-da žena zna koju hranu voli i želi pa da mu je priprema;
51-da njegova žena bude prava vjernica koja izvršava Allahove naredbe, vodi računa o pravima muža, bračnoj postelji i djeci. Da bude njegov pomoćnik u pokornosti Allahu, ako zaboravi da ga podsjeti, ako se ulijeni, da ga morališe i ako se rasrdi da ga utješi;
52-da mu žena da do znanja da ga ona treba i da joj je on najbitniji, bitniji od hrane i pića. Kada muškarac uvidi da ga žena treba, on joj se još više približi i posveti, međutim kada uvidi da ga žena ignoriše, tada počinje da je prezire i izbjegava;
53-da mu žena ne spominje njegove pogreške i propuste u životu, nego da se prisjeća lijepih trenutaka njihovog života, kojih kada se prisjete, ostave lijep trag na njihove duše;
54-da žena poštuje i respektira njegovu rodbinu. Voli da vidi da je ona sretna zbog toga što je upoznala njegovu rodbinu, dok loše ophođenje prema muževoj rodbini stvara između muža i žene velike probleme koji ugrožavaju bračnu zajednicu;
55-da žena posvećuje pažnju onome što on voli, bez obzira da li se radi o odjeći, hrani ili ponašanju, jer su to stvari koje povećaju ljubav i jačaju vezu;
56-da ga isprati do izlaznih vrata sa najljepšim riječima, jer je to jasan znak da ga žena pazi i voli;
57-da ga žena dočeka na kućnom pragu uz osmijeh na licu, da mu izrazi dobrodošlicu i posveti maksimalnu pažnju;
58-da mu žena iskaže ljubav bilo riječima ili ponašanjem ili na bilo koji drugi način;
59-Voli da ga žena voli i respektuje najviše na svijetu, pa makar se radilo i o njenim roditeljima;
60-da ga žena sasluša dok govori i da mu gleda u oči, jer na taj način ona pokazuje da ga poštuje i uvažava;
61-da žena ne ponavlja jednu te istu grešku više puta, jer kada žena ponovi više puta jednu te istu grešku gubi ugled kod svoga muža;
62-da njegova žena ne opisuje druge ljude u njegovom prisustvu, osim ako se radi o vjerskim osobinama, jer to kod čovjeka stvara ljubomoru i dovodi do velikih bračnih problema i čini ženu odbojnom svome mužu;
63-da žena čuva njegove tajne, jer je to osobina povjerljivih osoba;
64-da njegova žene ništa ne radi u njegovom prisustvu, bez obzira da li se radi o čitanju časopisa ili slušanju predavanja, naprotiv treba da bude sa svojim mužem kako fizički tako i psihički;
65-da njegova žena što manje priča i da ne bude tračara. Davno su rekli da je pričanje vrijedno srebra, a šutnja zlata;
66-da žena provodi vrijeme u onome od čega će imati koristi i na dunjaluku i na ahiretu, a da se udalji od čula-kazala i ogovaranja te prenošenja tuđih riječi;
67-da se njegova žena ne hvali onim što ne posjeduje;
68-da njegova žena uči Kur'an i čita naučne knjige, što treba da bude stalna praksa jedne vjernice;
69-da mu se žena ne ukrašava i miriše kada napušta kuću, što spada u zabranjene stvari u islamu;
70-da njegova žena bude daijka (ona koja poziva u Allahovu vjeru), gdje će prvo pozivati svoga muža, zatim svoju porodicu, zatim rodbinu bližnju i daljnju, zatim komšinice i prijateljice;
71-da njegova žena uvažava njegovo mišljenje, što spada u znake poštovanja;
72-da se žena brine o njegovom imidžu i izgledu, a posebno van kuće. Jer kada ga prijatelji i ostali ljudi vide sređenog i urednog na ulici, to će pripisati njegovoj hanumi, koja se potrudila da njen muž bude pedantan;
73-da žena izvršava svoje obaveze koje joj Allah naređuje prema svome mužu uz potpuno zadovoljstvo i bez imala lijenosti i mrzovolje;
74-da njegova žena bude što dalje od novotarija, sihra, sihirbaza i proroka, jer su to stvari koje izvode iz vjere, i vode do gubitka i propasti kako na dunjaluku tako i na ahiretu.
75-da mu žena osobno priredi hranu i servira je, te da se ne oslanja na služavku ili neku drugu osobu, jer su to stvari koje ruše porodicu i dovode do njenog raspada;
76-da žene napusti sve oblike mode koji je izvode van granica islamskog bontona i adaba.
77-da ga žena utješi kada se uzruja što je prije moguće, kako se problemi ne bi uvećali;
78-da se njegova žena na prvom mjestu lijepo ponaša prema svome mužu, a zatim i prema drugim ljudima;
79-da mu žena bude uzor među ženama sa kojima se druži, na koju će se prstom pokazivati u njenom govoru, ponašanju i izgledu;
80-da njegova žena nosi islamsku nošnju;
81-da mu žena bude jednostavna i skromna, a ne zahtjevna kada se radi o odijevanju i uljepšavanju;
82-da njegova žena ne dozvoli miješanje u bračni život trećih lica, bez obzira da li se radi o rodbini ili prijateljima, nego treba da pokuša riješiti problem sama sa svojim mužem;
83-kod svoje žene da moli za dobro i spas svoga muža kada on izađe na bilo koje putovanje i da čuva svoju čast u njegovom odsustvu. Tako kada je nazove putem telefona neće mu ispričati ono što će ga nasekirati, nego se od nje traži da ga razveseli i utješi i da mu kaže najljepše riječi zbog kojih će jedva čekati da se susretnu;
84-da se njegova žena savjetuje sa njim u stvarima koje se tiču nje. Ona treba da ulije samopouzdanje u svoga muža, tako što će se sa njim savjetovati o pitanjima trgovine kojom se ona bavi (ako posjeduje svoj privatni imetak), jer će je u tom slučaju muž više cijeniti i poštovati;
85-da poštuje osjećanja svoga muža, izbjegavajući sve što ga iritira, od govora, postupaka i ponašanja;
86-da mu žena kaže volim te i da pokaže pravu i iskrenu ljubav, jer nepostojanje slatkih i lijepih riječi upućuje da u braku ne postoji sreća;
87-da njegova žena razmišlja i sudjeluje u stvarima koje će ojačati bračnu vezu;
88-da njegova žena svoje ljepote i ukrase ne pokazuje pred drugima ljudima, pa makar se radilo o njenom ocu ili braći;
89-da mu žena izrazi zahvalnost i pažnju onog momenta kada joj uruči neki poklon bez obzira o njegovoj vrijednosti, što vodi ka povećanju ljubavi među njima, dok odbijanje poklona proizvodi odbojnost i mržnju među supružnicima;
90-da njegova žena spozna narav svoga muža i da se shodno tome i ponaša jer će u tom slučaju biti sačuvana mnogih problema u braku;
91-da čuje od svoje žene savjet ili preporuku, koje će prihvatiti, ugledajući se u tome na Allahovog Poslanika, alejhis-selam, koji je prihvatao savjete svojih žena, kao što je slučaj koji se desio na Hudejbiji;
92-kod svoje žene preciznost i tačnost bez požurivanja ili kašnjenja;
93-kod svoje žene da prizna svoje mahane i njen pokušaj da ih popravi te da dozvoli mužu da joj pojasni njene mahane što se ne smatra nedostatkom, naprotiv u tome je korist za brak i porodicu. Omer b. Hattab rekao je: ''Allah se smilovao čovjeku koji mi ukaže na moje mahane'';
94-da njegova žena bude kompletna ličnost te da se ne povodi za drugim ljudima, bez obzira da li je riječ o oblačenju, govoru ili ponašanju uopće;
95-da žena realno pristupa svim životnim segmentima, daleko od života prepunog mašte i iluzija;
96-da njegova žena izađe sa njim u šetnju, da odu zajedno na izlet uz poštivanje šerijatskih propisa;
97-da njegova žena bude ta koja će unositi radost i veselje među članove svoje porodice.
Lijepa riječ je ono što plijeni ljudsko srce. Kada god žena uputi ljepu riječ svome mužu, njegova ljubav prema njoj se poveća, pogotovo ako se radi o riječima koje imaju posebnu poruku, koje su iskrene i koje dolaze iz srca koje ga voli!!!
Sam za sebe kaze da je bio pukovnik svih sejtana
Bio je veliki grijesnik. Daleko od Allahovog puta, sklon svim vrstama grijeha. Noci je provodio u opijanju alkoholom i uzivanju u opojnim drogama, lumpovanju sa zenama sumnjivog morala, a dane provodio u spavanju ....
Uzivao je da zavadja druge, a najdraze mu je bilo kada zavadi dvije djevojke pa se one pred svima tuku zbog njega, a on odlazi sa nekom trecom. Rahmet mu je bio potpuno stran osjecaj i bio je veoma grub i prema svojim roditeljima i najblizim clanovima porodice. Nikakvog postovanja nije imao prema drugim zivim bicima, jer je sebe smatrao savrsenim, iznad svih drugih. Bavio se razlicitim oblicima kriminala pa su ga se svi zbog toga plasili...
Jednog dana, dok je sjedio za svojim trpezarijskim stolom sa glavom oslonjenom na ruke zbog jakih bolova od nocnog lumpovanja, poceo je razmisljati o svom zivotu koji mu je postao monoton zbog ustaljenog nacina kojim je zivio... Dok je tako razmisljao, zacuo je ezan sa obliznje dzamije u koju nikada ranije nije usao i koja se nalazila veoma blizu njegove kuce, iako ga je majka suzama molila i budila na bajram namaz i dzumu ...
Dok je slusao glas mujezina, osjetio je neku neopisivu privlacnost. Ustao je od stola, umio zabuhlo lice i krenuo prema glasu koji ga je dozivao. Usao je u dzamiju i klanjao zajedno sa drugim ljudima ikindiju namaz prateci njihove pokrete. Osjecao je neopisivu ljepotu i smiraj kakav nikada ranije nije osjetio.
Nakon sto je namaz zavrsen i svi drugi ljudi izasli iz dzamije, on je ostao dugo sjedeci i razmisljajuci o izgubljenom vremenu, o svojim grijesima i nepravdama koje je prema drugima cinio... Razmisljao je a suze su se same slijevale niz lice a rijeci teobe prekidao jecaj koji se sam javljao iz dubine grudi... Shvatio je koliki je grijesnik i bojao se Allaha da mu nikada nece oprostiti....
Razmisljanje mu je prekinuo novi ezan koji je najvio dolazak aksama... Ustao je i sjeo u abdestanu cekajuci da se pojavi neko od koga bi mogao naucit abdest i Allah ga je obradovao starim dedom koji se dosao abdestit. Pazljivo je pratio njegove pokrete i redoslijed te se i sam prvi put u zivotu abdestio i smireno stao na namaz. Od tog dana vise nikada niti jedan nije propustio. Svaki je klanjao u dzematu i svaki trenutak svog zivota posvetio ibadetu i izucavanju islamske literature.
Promjenio je svoje lose drustvo i zamjenio ga druzenjem sa vjernicima od kojih je mogao nesto novo nauciti. Popravio je svoj odnos prema roditeljima i drugim ljudima a uskoro se i ozenio hairli i cestitom mu minkom koja mu je saputnica na Pravom putu.
Poceo je da uci hifz i veoma lijepo uci Kur an... Vratio se Allahovom putu iskreno i cisto a za sebe je govorio da je bio Pukovnik svih sejtana. Divan li je nas Gospodar koji grijehe prasta i na Pravi put upucuje onoga koga on hoce.
Hadis
Uvođenje zaljubljenih u vrt ljubavi (Ibn Qajjim El-Dzewzijje, rahimehullah,)
Ovo je jako bitno da bi uopće mogli pričati o seksualnim tehnikama, jer one prije svega zahtijevaju razumijevanje i otvorenost među supružnicima. Kod mnogih je uvriježeno mišljenje da je položaj pri spolnom odnosu kod ljudi biološki određen spolom. Po tom šablonu, muškarac treba biti inicijator, aktivan, voditelj, odgovoran, zaštitnik, kavaljer , uvijek jak i snalažljiv, hrabar, prvi , emocionalno stabilniji, fizički jači. Ženi prema tom sablonu pripada čekanje, pasivnost, prepuštanje partneru, prebacivanje odgovornosti na njega, traženje zaštite u njemu. Ona može biti slaba, nesnalažljiva, bojažljiva, druga, emocionalno labilna, fizički krhkija...
Prema funkcionalnim karakteristikama spolnih organa, muškarac treba da je prodoran, onaj koji daje, osvaja, vodi, diktira tempo, intenzitet, predlaže promjene, određuje tjelesne položaje i seksualne tehnike, dok ženi ostaje da prima, bude osvojena, vođena, prihvaćena, diktirana, zaštićena , prepuštena muškarcu i njegovoj aktivnosti.
On može tražiti a ona samo očekivati užitak, on smije zahtijevati a ona samo priželjkivati, on mijenjati a ona samo prihvaćati promjene dosadašnjih načina seksualnih aktivnosti. Takav način sekusalnog ponašanja s dominantnim i aktivnim muškim partnerom, uz sporednog i pasivnog ženskog partnera, osiromašuje ljudsku seksualnost, čini je statičkom, nekreativnom a ako neko pri tom ustvrdi da je takav odnos i islamski, onda se suočavamo s pripisivanjem islamu nečeg što niije od njega.
Bračni partneri nisu samo biološki organizmi a niti je njihova seksualnost samo njihova biološka funkcija. Oni su također ličnosti a njihova spolnost dio je njihova intimnog susreta. Da bi bračna spolnost trajala, da bi ostala za oba partnera zadovoljavajuća na duže vrijeme (do smrti ) ona mora imati i tu ljudsku, personalnu dimenziju stvarnog dijaloga njihovih kompletnih ličnosti.
Samo takva spolnost zadovoljava komplicirane zahtjeve kvalitetne monogamije. Braku je potrebna spolnost ali ne bilo kakva! Ne postoje nikakva pravila ili zakoni u predigri tako i u samom seksualnom odnosu. Jedini zakoni i pravila jesu oni koje su postavili sami partneri svojim zajedničkim a vrlo često i prešutnim sporazumom. Što god donosi zadovoljstvo i mužu i ženi ispravno je i primjereno a šta god je i jednom i drugom (ili samo jednom) neugodno, nije ispravno. Jedina granica kod ovog općeg pravila bilo bi neko šerijatsko pravilo koje se ne slaže sa željama muža ili žene ili se tiče neke zabrane o kojoj ce biti riječi u poglavlju o zabranama.
Asbah ibn Nubata, radiallahu anhu, citira riječi imama Alije, radiallahu anhu:" Svemogući Allah stvorio je seksualne želje u deset dijelova, onda je dao devet dijelova ženama, a jedan dio muškarcima. Ali onda im je Allah također dao jednake dijelove stida.''
Islam stavlja akcent na predigru. Navodi se od imama Alije, radiallahu anhu:" Kada odlučite imati intimni odnos sa svojom suprugom, ne žurite, jer žena ima potrebe koje treba ispuniti. "
Seks bez predigre izjednačava se s okrutnošću. Poslanik, sallallahu alejhi we selleme, rekao je: " Trojica ljudi okrutni su... treći je onaj koji ima odnos sa svojom suprugom bez predigre. "
Jos jedan hadis izjednačava seks bez predigre sa životinjskim ponašanjem:" Kada bilo ko od vas ima intimni odnos sa svojom suprugom, neka im ne ide kao ( što to čine ) ptice, umjesto toga treba biti spor i odlagati. "
Poslanik, sallallahu alejhi we selleme, kaže:" Niko od vas ne bi smio imati intimni odnos sa svojom suprugom kao (što to čine) životinje, umjesto toga, treba imati posrednika između njih. Kada su ga upitali o tom posredniku rekao je - to je ljubljenje i pričanje."
Imam Džafer es Sadik rekao je:" Treba biti međusobne predigre između njih zbog toga što je to bolje za intimni odnos. "
Poslanik, sallallahu alejhi we selleme, kaže ... " svaka je igra vjernika bezvrijedna , osim u tri slučaja; jahanje konja, gađanje lukom i strijelom i međusobna predigra s njegovom suprugom - to je hakk (pravo).''
Ishak ibn Ammar upitao je imama Džafera es Sadika da li osoba može gledati u svoju suprugu kada ona nema odjeću, pa je imam rekao:" U tome nema problema, a da li ima uživanja i u čemu drugome."
Što se tiče uloge žene u predigri, hvali se žena koja se oslobodi stida kada je sa svojim mužem. Imam Muhammed el Bakri rekao je:" Najbolja žena među vama jeste ona koja odlaže oruđe stida kada skida odjeću za svoga muža, a naoružava se stidom kada ponovo oblači svoju odjeću."
Ove izreke jasno pokazuju da se muž i žena trebaju osjećati potpuno slobodno kada dođe do medjusobne stimulacije koja je poznata kao predigra. Po islamskom učenju, nije nikakav grijeh da žena bude aktivna i primječiva za vrijeme intimnog odnosa. To se potpuno razlikuje od seksualnog morala kršćanskog zapadnog svijeta u periodu prije seksualne revolucije.
Što se tiče metoda međusobne stimulacije u predigri, šerijat dozvoljava i mužu i žni da vide, poljube, dotaknu, miriš ili stimuliš bilo koji dio partnerovog tijela
Budi istinski musliman
Zato je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, rekao Muazu Ibn Džebelu: '' Hoćeš li da te obavjestim o osnovi svakog dobra?'' Rekao sam: ''Da, Allahov Poslaniče.'' Pa je uzeo Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, za svoj jezik i rekao: ''Čuvaj ovo!'', rekao sam: ''pa zar ćemo biti kažnjeni i zbog onoga što govorimo o Allahov Poslaniče?'' reče: ''Nejmala te majka o Muaze!, a zar će ljudi u vatru naglavačke biti gurnuti zbog nečeg drugog ako ne zbog onoga što su njihovi jezici zaradili.'' (Et-Tirmizi i kaže da je hasen sahih)
Pred ovom velikom viješću treba da zastane svaki pametan insan i da dobro razmisli o sebi i svom stanju. Da li mi doista vodimo računa dok pričamo. Hoćemo li biti kažnjeni zbog riječi koje izgovorimo ili ne? Zar smo zaboravili ili se pravimo da smo zaboravili riječi našeg Gospodara: ''On (čovjek) ne izusti ni jednu riječ a da pored njega nije prisutan onaj koji bdije (melek pisar)''. (Kaf, 18)
Jesi li čuo Allahov robe,...
ti koji čitaš ove retke, šta je rekao tvoj Gospodar? Nije rekao ''ni jedan govor'' već kaže ''ni jednu riječ ne izusti''. A možda si tu riječ izgovorio ne posvećujući joj pažnju kako kaže Allahov Poslanik sallallahu alejhi we sellem, u hadisu Bilal Ibn Haris El-Muzenija: Čovjek ponekada izgovori lijepu riječ kojoj ne poklanja naročitu pažnju, jer mu se čini beznačajna, a ona mu donese Allahovo zadovoljstvo sve do dana dok se ne sretene s Njim. Isto tako ponekad izgovori hrđavu riječ na koju ne obrati pažnju, a ona mu donese Allahovu srdžbu sve do dana dok se ne sretne s Njim.''
Kaže Alkame: ''Koliko bih puta nešto htio da kažem, ali mi na um padnu riječi Bilalaa Ibn-Harisa, pa ušutim. (Predaju bilježi Et-Tirmizi i kaže da je sahih)
Spominje se o imamu Ahmedu da je ječao u svojoj smrtnoj bolesti, pa je čuo da je Tavus rekao: ''Melek piše sve, čak i ječanje.'' Poslije toga Ahmed rhm. nije ječao sve do svoje smrti.
Ibn Mesud r.a. je govorio:Tako mi Allaha, osim Kojeg drugog istinskog božanstva nema, jezik je najpreči da se na njega pazi.''
Prenosi se da je neko od selefa rekao: ''Već 40 godina nisam izgovorio ni jednu riječ a da za nju nisam pripremio odgovor kod Allaha.''
Da se zaključiti iz svega citiranog da je jezik, ukoliko se ne kontrolira i ne nadzire, najopasniji čovjekov organ. Zato je pravi musliman samo onaj od čijeg su jezika mirni ostali muslimani. On kad čuje nešto loše o bratu muslimanu čuva svoj jezik od toga i ne prenosi nikom. Za razliku od onoga što danas ljudi rade, kad čuju nešto loše o bratu muslimanu, raduju se i prenose to svakom koga sretnu, a Uzvišeni kaže: ''One koji vole da se o vjernicima šire bestidne glasine čeka teška kazna i na ovom i na onom svijetu, Allah sve zna a vi ne znate.'' (En-Nur, 19.)
Druga vrlina kojom se pravi musliman odlikuje jeste da su muslimani sigurni i mirni od njegovih ruku. Zato ga nikad nećeš vidjeti da nasrće na muslimana želeći da ga udari, ili da mu uzme imetak ili tome slično. Sprječava svoju ruku od svega što mu je šeri'at zabranio. Dakle ukoliko se kod čovjeka nađu ove dvije vrline a to su, da su muslimani mirni i sigurni od njegovog jezika i ruku, tada se može kazati da je on pravi musliman.
NEKE KORISTI HADISA
1. Iz hadisa se razumje da onaj od čijeg jezika i ruku nisu sigurni ostali muslimani nije pravi musliman, jer njegova je briga samo rekla-kazala, jedenje mesa muslimana ogovarajući ih, rušenje njihove časti i sl.
2. Također se iz hadisa razumje da onaj čija briga bude samo napadanje muslimana, uzimanje njihovog imetka i tome slićno nije pravi musliman.
Na kraju molim Allaha dragoga da nas okoristi ovim riječima i da nam pomogne da ih sprovedemo u praksu, jer ukoliko ih ne sprovedemo u praksu, onda nema koristi od učenja istih napamet. Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova.
Kvinnans roll på Da´wah-fältet
Författare: Imâm ´Abdul-´Azîz bin Bâz
Källa: Min Aqwâl Samâhat-ish-Shaykh ´Abdul-´Azîz bin Bâz fîd-Da´wah, sid. 98-99
[ © darulhadith, 29.08.2003 ]
På samma sätt som det är nödvändigt för mannen att göra Da´wah, och att uppmana till gott och förbjuda ont är det även för kvinnan. Detta är något som texterna i den Ädla Qur'ânen och profeten Muhammads (sallâ Allâhu ´alayhi wa sallam) rena Sunnah antyder, vilket även förklarats av de lärde.
Därför skall kvinnan, såsom mannen, kalla till Allâh, påbjuda gott och förbjuda ont på det sätt Sharî´ahn har föreskrivit. Således får hon inte låta människors förödmjukande tal och gäck som riktas mot henne, göra henne orolig och otålig så att hon lämnar Da´wahn. I stället måste hon vara tolerant och tålmodig.
Även om människorna skulle förödmjuka eller göra narr av henne, måste hon ta hänsyn till dygd och fint föredöme. Hon måste beslöja sig för främmande män och hålla sig borta från att beblanda sig med dem.
När hon gör Da´wah, måste hon vara försiktig och hålla sig borta från det som är förbjudet för henne. Om hon skall ge Da´wah till män, får hon enbart göra det i en fullständig Hidjâb, utan att åtskilja sig med någon. Om hon gör Da´wah till kvinnor, skall hon göra det med vishet. Hon bör vara rättvis och uppriktig med en ren karaktär och ett fint uppförande. Detta måste hon göra för att det inte skall sägas:
"Varför börjar du inte med att ändra på dig själv först?"
Kvinnan får inte ha på sig något som visar upp hennes skönhet eller charm och inte heller får hon tala på ett lockande sätt. Detta är förbjudet och orsakar problem bland människorna. Det hon skall göra, är att hon koncentrerar sig på att göra Da´wah på ett sätt som varken skadar religionen eller hennes rykte.
Den Muslimska kvinnan har en hög status i Islâm och har ett stort intryck på samtliga Muslimers liv. Om kvinnan följer vägledningen i Qur'ânen och profeten Muhammads (sallâ Allâhu ´alayhi wa sallam) Sunnah, har hon en huvudroll i att utbilda och uppfostra ett rättfärdigt och rent samhälle. Detta, eftersom dessa två källor får samtliga Muslimer att hålla sig borta från att hamna i vilseledning och avvikelse. Villfarelse och avvikelse bland människor äger enbart rum efter att de avvikit från Allâhs väg och det Hans profeter och sändebud har framfört. Profeten (sallâ Allâhu ´alayhi wa sallam) sade:
"Jag har lämnat två saker hos er. Ni kommer aldrig att gå vilse så länge ni håller fast vid dem: Allâhs Bok och Hans sändebuds Sunnah." [1]
Kvinnans vikt som moder, hustru, syster och dotter samt hennes rättigheter och skyldigheter har nämnts i den Ädla Qur'ânen. Profeten Muhammads (sallâ Allâhu ´alayhi wa sallam) rena Sunnah detaljerar denna fråga. Efter att ha upplevt det första mötet med ängeln Djibrîl (´alayhis-salâm) på Hirâ', var det Khadîdjahs (radhiya Allâhu ´anhâ) unika ställning som hade den största påverkan på lugnandet av profeten (sallâ Allâhu ´alayhi wa sallam). Profeten Muhammad (sallâ Allâhu ´alayhi wa sallam) kom till henne skakandes och sade:
"Svep in mig! Svep mig! Jag är rädd".
Då sade hon:
"Var glad! Allâh kommer aldrig att skada dig. Det är du som besöker anhöriga. Det är du som alltid talar sanning. Det är du som alltid hjälper alla andra. Det är du som ger till de fattiga, handlar givmilt mot dina gäster och hjälper dem om de skulle drabbas av något". [2]
[1] Mâlik. Autentisk enligt al-Albânî.
[2] al-Bukhârî och Muslim.
Hur du memorerar Koranen?
Da li ste znali...
1- Da li ste znali da je Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, preporučio spavanje pod abdestom i kazao da melek donosi savalat na osobu koja zanoći čista, kada god se prevrne i probudi iz sna?! Hadis je zabilježio imam Ibn Hibban, br.1051, a njegovu vjerodostojnost je potvrdio šejh Albani...
2- Da li ste znali da je Božiji Poslanik kazao da osoba koja zanoći čista -pod abdestom- da se njegova dova prima kada god da se probudi u toku noći, bez razlike da li tražio nešto od dunjalučkih ili ahiretskih potreba. Hadis o tome je zabilježio imam Ahmed u Musnedu i Ebu Davud u Sunenu br. 5042, a njegovu vjerodostojnost je potvrdio šejh Albani.
3- Da li ste znali da je lijepo da čovjek prije spavanje donese čvrsto odluku da će ustati na noćni namaz, pa ako bi se desilo da ne ustane imat će nagradu kao da je ustao?! Zbog riječi Božijeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ˝Ko legne u postelju i čvrsto odluči da će ustati na noćni namaz, pa prespava, biće mu upisano ono što je namjeravao, a njegovo spavanje je sadaka njemu od njegovog Gospodara.˝ Hadis je zabilježio imam Ibn Madže, br.1344, a njegovu vjerodostojnost je potvrdio šejh Albani.
4- Da li ste znali da je šejhul-islam Ibn et-Tejmijje zastupao mišljenje da je dozvoljeno ženi u hajzu da uči Kur´an, ako se boji da će zaboraviti nešto od onoga što je znala napamet i da nije ispravno zabranjivati ženi u hajzu učenje analogno zabrani džunupa, jer džunupluk je nešto čega se čovjek može riješiti kada on hoće dok to nije slučaj sa hajzom?!
5- Da li ste znali da čovjek ako iz navike kaže ˝ne Allaha mi˝ ili ˝da Allaha mi˝, ne želeći time zakletvu, nije obavezan da se iskupljuje za tu zakletvu na osnovu riječi Allaha dž.š.: ˝Allah vas neće kazniti ako se nenamjerno zakunete˝? (El-Bekara, 225)
6- Da li ste znali da po konsenzusu islamskih učenjaka nije dozvoljeno zaklinjanje sa bilo čime osim Allahom ili nekim od Njegovih svojstava?! Dokaz tome su riječi Božijeg Poslanika: ˝Ko se bude zaklinjao neka se zaklinje Allahom ili neka šuti˝.
7- Da li ste znali da ako se čovjek zakune, a zatim odmah nakon toga kaže ´inšallahi´ želeći time izuzimanje od zakletve, a ne blagoslov, pa prekrši tu zakletvu nije obavezan da se iskupljuje za nju?! Dokaz tome su riječi Božijeg Poslanika: ˝Ko se zakune, a zatim kaže ´inšallahi´ ne može prekršiti zakletvu˝.
8- Da li ste znali da je dozvoljeno čovjeku da izdvoji iskup za prekršenu zakletvu, nakon što prekrši zakletvu, a također je dozvoljeno izdvojiti iskup prije kršenja zakletve, a zatim prekršiti zakletvu? Dokaz tome su riječi Božijeg Poslanika: ˝Kada se neko zakune, pa vidi nešto drugo bolje od toga, neka uradi to što je bolje, a zatim neka se iskupi za prekršenu zakletvu˝. U drugoj predaji ovog hadisa je došlo: ˝Neka se iskupi za zakletvu, a zatim neka prekrši zakletvu˝.
9- Da li ste znali da se nije dozvoljeno zaklinjati mushafom, jer mushaf znaci ono sto je napisano od Allahovog govora, docim dozvoljeno nam je da se zaklinjemo Kur'anom, zato sto je Kur'an Allahov govor. (Nije ogranicen samo na pisanu formu u jednoj knjizi)
10- Da li ste znali da šejhul-islam Ibn et-Tejmijje zastupao mišljenje da se sehvi-sedžda čini prije selama ako se nešto oduzelo od namaza, a poslije selama ako se nešto pridodalo namazu i smatrao je da je u slijeđenju tog mišljenja rad po svim hadisima koji su došli u poglavlju sehvi-sedžde?! To je također bio stav malikijske pravne škole.
Prof. Elvedin Pezic
Grijeh ostavljaca Namaz
2/2
